MALI OGLASI

PRETRAŽI OGLASE

Tražite posao

VIDEO

 

 

 

 

Uspomena na jedan davni Uskrs

Zvjezdica neaktivnaZvjezdica neaktivnaZvjezdica neaktivnaZvjezdica neaktivnaZvjezdica neaktivna
 

Ovih dana, znani i neznani, unose radost u naše domove šarenim čestitkama s pilićima, zečevima i jajima u zelenoj travi ili pletenoj košari. Uskrs je, a i ove godine Zorislav Vidaković, pjesnik i književnik, nekolicini svojih prijatelja uputio je originalnu čestitku u vidu kratke riče "Uspomena na jedan davnu Uskrs" koju dijelim s vama. 

Te god'ne j' Uskrs doš'o kasneje početkom travnja. Zimu smo već i zaborav'li, a bila j' dugačka i ladna. Bilo j' sanika barem tri meseca.

             A eto žita s' zatvorila sklopa, vrbiki s' zazelenel' i sve se nikako probudilo, probujalo. U zraku se osećalo ništo svečano, ništo veliko!

        Potlam korizmene tišine i odricanja od svakake zabave, pesme pa i jela, potlam one uspavanosti koja se obično jav' s topljenjem snega rađalo se ništo novo. To se raspoloženje oset'lo u zraku, već nikako na Vel'ki Četvrtak.

        Iako s' zvona bila zavezana i za vreme podizanja klepetali smo klepetaljkom, i smejali se, i dobili po ušima! Ta mi je misa na Vel'ki Četvrtak ostala u pameti dugo. Misa se služila na latinskom', ministriral' smo ja i Josipeta. On se nikud zagledeo, a bijo j' istom poč'o ministrirat' pa sam ja sam moljijo «Konfiteora» (Onda nisam ni znao da j' to opća ispoved!») i na kraju moljitve kad trebam reć': «Omnes Sanktos, et te Pater orare pro me ad Dominum Deum nostrum» ja kažem k'o u pol' moljitve: «omnibus Sanktis, et tibi Pater, kvija pekavi nimis kogitacione, verbo et opere: mea kulpa, mea kulpa, mea maksima kulpa i t d… i tako tri put' dok Velečasni nije glasno rek'o: «omnes Sanktos!!!», a ja sam nastavijo «et te Pater, orare pro me ad Dominum Deum nostrum.»

        Ni' mi Velečasni zamerijo što sam se zabunijo! Sutra se i on na misi nasmejo kad sam moljijo «Konfiteora», al' nisam se zabunijo!!

A kad su zapevali Muku Isusovu, strina Kata, baja Marko, nena Ev'ca, župnik i cel' zbor!? To j' bilo tako uvežbano i tako lepo za čut' k'o u kazalištu kad sam gledeo operu.

        A istom na Uskrs! Na vel'koj misi!  Kad je strina Kata zapevala;

«Gospodin danas uskrsnu, Aleluja! Na ljudsku sreću beskrajnu…» i kad smo svi privat'li!! Pa propoved koju je divanijo Velečasni!!

        E ta propoved mi je god'nama odzvanjala u ušima!

        I danas se sećam kako j' rek'o;

Sam Bog je u liku deteta doš'o s nama živet' naš ljudski život da nam pokaže svoj' ljubav. I muke teške podn'o, koji smo se ovi' dana podsećali, na križnima putov'ma i pevanjem Muke Isusove.

        Podno muke da nama otvor' puta da se poprav'mo, da budemo bolj'. Da zasluž'mo boljeg života! Onog drugog!!

        Već onda sam ja tog boljeg života vidijo i u ovom' životu, ako ga zasluž'mo. Već onda nisam raja gledeo k'o bele oblake iz koj' svira glazba, a anđeli lete iz oblaka na oblak i pev'u svete pesme.

To me već onda prošlo!

Al na izlazu iz crkve vidijo sam jednog dečka malo starejeg od mene koji je živeo nekad u našoj staroj kući, a potlam je znao dojt' kod nikog, ne znam koga! Bijo j' nikako samozatajan, držo j' glavu visoko, a ope nikako j' bijo tužan.

Taj pogled mi se usek'o u mozak!

Taj pogled i ponosan i tužan. Potlam sam ga u Osijeku često sret'o.

Eto u gradu sam već više od četrdes't godin'.

Sretali smo se i pozdravljal'.

Jedamput me on pozvao na kavu i razgovor. Iz tog razgovora sam jako puno naučijo, a mislim i on!

Znao sam o njem' puno. Da j' poznat slikar i kipar, a onda sam sazn'o da j' svoje ideje spretno guro u svoje slike pa čak kad se to onima koji su to naručil i neb' sviđalo!

Sazno sam da j' na jednoj jako poznatoj sliki u našem gradu dio njegove duše.

Jedan dio njegove duše j' nestao s jednom umjetničkom instalacijom koja j' bila jako istaknjena u našem gradu, a kad je nestala mislim da baš niko ni ni pit'o za nju. U to vreme j' porušeno puno spomenika i puno radova nekoji bivši ljudi i jako puno j' okrnjeni duša.

A ope' ono što j' ostalo od njegove duše u njem', tako j' veliko i tako vredno! A nikad i nikom' to ni' pokaziv'o osim u svojima slikama, skulpturama i instalacijama.

U njegovom životu sam naš'o odgovora na ono pitanje iz propovedi Velečasnog Harapina.

I znao sam!

I znam još uvek da će otit u raj! Al sve duše idu u raj, kad tad! Sam oni koji nemu dušu ne idu u raj!

Al sam sazn'o da taj raj ni ono šta sam onda mislijo; Da te svi ljudi moru privatit i vi't tvoje vrednosti.

On je jako puno napravijo, al' za malo ljudi. Sam su pozvani (Namerno sam upotrebijo ovog' biblijskog izraza.) mogli vi't njegove vrednosti i tako ga vrednovat' i poštivat'.

Sad je on jako bolestan, al' mislim da se ništ' ni promenijo. Pomoljimo se za njegovo zdravlje!

 

Zorislav Vidaković

Zorko čiča Jakše Kajina

 

 

 

 

 

 

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osvježi

PROGNOZA VREMENA

giweather joomla module

DRUŠTVENE MREŽE

FacebookMySpaceTwitterDiggDeliciousStumbleuponGoogle BookmarksRedditNewsvineTechnoratiLinkedinRSS FeedPinterest
Pin It

Forthuber
Agencija za nekretnine
Brzi i pouzdani!
PCV i ALU stolarija, završni radovi u građevinarstvu